Прелиминарни резултати пријемног испита за рачунарско одељење можете погледати у следећем документу:
2023 - прелиминарни резултати ИТ одељење
Приговори могу да се поднесу данас, од 8:00 до 16:00 часова, у присуству родитеља.
Из техничких разлога подношење приговора на резултате пријемног испита за специјализовано одељење ученика надарених за рачунарство и информатику биће у уторак, 23. 5. 2023. године од 8:00 до 16:00 часова.
Пријемни испит за специјализовано одељење ученика надарених за рачунарство и ингорматику одржаће се у суботу, 20. маја 2023. године у просторијама наше школе. О начину полагања пријемног погледајте у документу:
У нашој Гимназији ученици током школовања прочитају много књига. У почетку, код неких постоји отпор јер је књига спори медиј – захтева време, пријатну повученост и читалачки напор. Дакле, све оно у чему се данас оскудева. Но, временом, ученици стекну читалачку навику и кроз ремек-дела светске и српске књижевности развијају естетички нерв, социјалну и емоционалну интелигенцију.
Непосредно пре трагедије која се одиграла у Београду, готово пророчански, Тијана Матић, матурнткиња наше школе, написала је писмени задатак који представља литерарну дијагнозу друштва у коме живимо.
Човек са устима пуним земље, после животињског крика, наг и крвав падне на литицу. И умре. Човек са устима пуним земље у подножју те исте литице, ставио је цело небо у своја два ока, прогутавши погледом, чинило му се, сваки леп призор на свету. Човека са устима пуним земље јури разјарена гомила, не знајући зашто, наоружана са две пушке и са много мржње. Човек са устима пуним земље, са устима пуним маслачка и белих латица непознатих биљака, са устима пуним наде и живота, са устима пуним радовања и љубави која тек треба да дође.
И шта може Човек са устима пуним земље наспрам чете људи са устима пуним мржње?
Пишем и гледам ситну кишу кроз прозор. Дуго и упорно пада: сатима, данима, годинама. Не можеш, кишо, од оволике мржње да нас опереш. Можеш, ето, једино да натопиш земљу, па неко може лакше њоме да напуни уста кад га чета ходајуће мржње сатера у ћошак. Читала сам „Уста пуна земље“ и све време имала прозор у свет у коме живимо. Како да назовем људе који имају све, а ништа није њихово? Како да их оправдам и да им поверујем?
Људи јуре за другима, не знајући зашто, мрзе, грабе, својатају, не знајући зашто, учећи децу да мрзе, грабе и својатају, не знајући зашто. Неко ће успети од такве гомиле да побегне, али шта да раде они који напуне уста земљом, попну се на литицу и умру?
Највише ми је жао живота који пролази поред нас. Који нас тако леп чека и зове да га живимо из дубине душе. Али сирене и узбуне и крици као да су много гласни да бисмо чули живот. Да бисмо само једном легли на траву и можда певали, а можда плакали од среће. Да бисмо чули живот и грлили се јаче и лепше и чешће. Да бисмо причали. Да бисмо се слушали. Да бисмо се мало више волели.
Стала је киша. Можда је и она одустала од мисли да нас некада неко опере. Можда смо и ми од тога одустали. Можда баш сада неки Човек трпа у уста земљу и испушта животињски крик на врху литице, лежећи наг и крвав. И умире.
Како помоћи деци да се носе са стресом након трагичних догађаја.
Данас су ученици и наставници наше школе угостили ученике осмог разреда наше општине и њихове наставнике. Заједно су изводили експрерименте, гледали приредбу о митовима, историји и филозофима, испробавали разне апликације, радили анкету, уживали у делима из књижевности и слушали гимназијалце док причају на различитим светским језицима.
Посвећеност, креативност, духовитост, речитост, младост, лепота, таленат, понос... ГИМНАЗИЈАЛЦИ!