Istorija video igara započela je pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, kada su informatičari počeli da dizajniraju jednostavne igre i simulacije na mejnfrejm računarima, sa MIT-ovim Spacewar!-om 1962. godine kao jednom od prvih takvih igara koja se igrala sa video prikazom. Početkom 1970-ih godina doneli smo prvi hardver za video igre koji je spreman za potrošače: prvu kućnu konzolu za video igre, Magnavox Odyssey, i prve arkadne video igre napravljene od strane Atari-ja, Computer Space i Pong, od koje je kasnije napravljena verzija za kućnu konzolu. Brojne kompanije su niknule kako bi uhvatile Pong-ov uspeh i u arkadama i u kući stvaranjem klonova igre, što je izazvalo kontrakciju tržišta 1978. godine zbog prezasićenosti i nedostatka inovacija.
Sredinom 1970-ih, jeftini programabilni mikroprocesori zamenili su diskretni logički sklop tranzistor-tranzistor kod ranog hardvera i stigle su prve kućne konzole zasnovane na ROM kertridžu, uključujući Atari 2600. Zajedno sa brzim rastom u zlatnom dobu arkadnih video igara sa naslovima kao što su Space Invaders i Pac-Man, tržište kućnih konzola je takođe procvetalo. Veliki krah na tržištu kućnih video igara u Sjedinjenim Državama dogodio se 1983. godine, jer je tržište preplavilo previše igara lošeg kvaliteta, a potrošači su izgubili poverenje u glavne kompanije koje su bile uključene. Pad je postavio scenu japanskoj industriji video igara da preuzme vođstvo na tržištu, koja ja samo pretrpela manje posledice od kraha. Nintendo je izdao svoj Nintendo Entertainment System u Sjedinjenim Državama i na drugim zapadnim tržištima 1985. godine, pomažući da se oporavi propali sektor video igara. U drugom delu 1980-ih i ranih 1990-ih video igre su pokretane poboljšanjima i standardizacijom ličnih računara, kao i ratna konkurencija konzola između Nintenda i Sege dok su se borili za tržišni udeo u Sjedinjenim Državama. Prve veće prenosive konzole za video igre pojavile su se devedesetih godina, predvođene Nintendo-vom platformom Game Boy.
Početkom devedesetih došlo je do dve velike promene u tehnologiji, uvođenjem optičkih medija putem CD-ROM-a i mogućnosti izvođenja poligonalne 3D grafike u realnom vremenu iz daljeg napretka u računarskim mikroprocesorima. Oba aspekta su bila lako pripojena u lične računare i stvorila tržište za grafičke kartice, dok je Sony koristio oba u svojoj novoj liniji PlayStation konzola, potiskujući Segu sa tržišta konzola, istovremeno umanjujući ulogu Nintendo-a. Krajem 1990-ih, Internet je takođe dobio široku upotrebu potrošača, a video igre su počele da uključuju mrežne elemente. Microsoft je na tržište konzola ušao početkom 2000-ih sa svojom Xbox linijom, plašeći se da će Sony PlayStation zameniti lične računare. Dok su Sony i Microsoft nastavili da razvijaju hardver uporedivih vrhunskih karakteristika konzola, Nintendo se odlučio da se usredsredi na inovativno igranje i razvio Wii sa kontrolama osetljivim na kretanje, što je pomoglo da se privuku netradicionalni igrači i pomoglo da se osigura Nintendo-va pozicija u industrija; Nintendo je sledio isti model i u izdanju Nintendo Switch-a.