1980-ih godina, tehnologija dovoljno napreduje da omogući proširivanje video igara. Igre dobijaju više boja, bolji zvuk, muziku u nekim slučajevima. Igre koje su pravljene od strane programera koji imaju i artistički razvijen racio, počinju da kvalitetom odskaču od drugih igara. Mogućnost za unovčavanje tog talenta i proizvoda, kao i dalje formiranje tog tržišta, dovelo je do stvaranja velikih kompanija kao što su Atari, Nintendo, Sega. Grupisanjem talenta, sa istim ciljem, dovelo je do naglog porasta kvaliteta igara. Za samo nekoliko godina, usled konkurencije, firme koje se bave pravljenjem video igara, počinju da „pozajmljuju” ideje jedne od drugih, sa stalnim pokušajima da pomere granice. To je dovelo dotle, da su igre počele u određenoj meri da diktiraju razvoj hardvera, koji je direktno uticao na kvalitet igara, tako da za samo 10 godina dolazi do velike promene igara, stila prikazivanja, načina igranja kao i samih žanrova igra.
Prva generacija video-igara sastojala se od tekstualnih igara. To su bile igre u kojima je igrač ručno unosio komande i tako određivao kuda se želi kretati.
Video igre su nastale u suštini krajnje logično, mada pomalo i (ne)ozbiljno.Prva video igra, koja tehnički i nije video igra, nastala je iz potrebe za simulacijom i predviđanjem ozbiljnih događaja, ali bez stvarnih posledica.U pitanju su bila predviđanja putanji raketa i pokušaj njihovog obaranja.Rakete su se pojavljivale na radaru, i korisnik bi pokusao da ih obori.
Popularan trend na univerzitetima su bili algoritamski zadaci koji su se bavili problematikom veštačke inteligencije i rešavanjem matematičkih problema, koji su zahtevali video prezentaciju svog rešenja. Ta potreba za prezentacijom video rešenja dovela je do pojačanog razvoja video uređaja. Video uređaji postaju bolji, sa većom rezolucijom odnosno da su u stanju da prikažu veći broj tačaka na ekranu, što je počelo da stvara potrebu za mapiranjem samog ekrana.
Pojavom prvih personalnih računara, javljaju se i prve digitalne igre. Preteča video-igara bila je igra „Pong“ (mini stoni tenis), koju je kreirala kompanija Atari. 1972. godine. Sredinom osamdesetih godina, video igre počinju da se koriste za profesionalnu obuku vojske. U to vreme kompanije Nintendo i Sega na tržište izbacuju konzolne igre. Konzolne igre su stekle veoma veliku popularnost kod mlađe populacije. Period osamdesetih godina obeležava virtuelna stvarnost (Virtual Reality). „Danas se virtuelna stvarnost koristi u vidu digitalne, interaktivne kreativne forme zabave, ali i u medicini, nauci, dizajnu proizvoda, industrijskim tehnologijama i obrazovanju.“ Pojavom Interneta i multimedijalnih računara, nastaje novo razdoblje digitalnih igara.